Kad papučar digne glas – pred drugom ženom

Jedna od prednosti skraćenog radnog dana je i ta što možete poslije posla obaviti još neke stvari, pogotovo one koje inače ne volite raditi pa bolje da ih sad još u transu riješite nego da ostaju za sutra, a pogotovo još ako sutra imate slobodan dan pa bi ga trebali pokvariti neomiljenim zadatkom.

A meni je žena dala zadatak otići kupiti mlijeko i to dva kartona jer eto počinje uskoro faks pa će i kći u Zagreb i naravno treba joj opskrbiti špajzu. Dođem ja doma s namjerom da prvo malo odmorim pa onda odem po ta dva kartona mlijeka no žena me već s vratiju dočeka u zasjedi; ideš odmah ili malo poslije, idem i ja po još neke stvari.

Te “neke stvari” su bile već zapisane na podugačkom spisku. Ništa od onog Uđoh, uzeh, izađoh!

Sreća pa je starija kći nešto trebala da joj obavim pa sam ipak malo odmorio uz laptop prije odlaska na smaknuće, pardon u shopping.

I zakoračimo mi u taj sveti hram shoppinga, a ja postanem svjestan koliki sretnik sam – danas ne idemo u druge hramove, samo ovaj jedan jedini je na spisku i velike su šanse da preživim bez trajnih posljedica.

Nakon početne zajedničke turneje između polica dođemo i do pulta s delikatesama. Jedna mama s bebom koja je očito odlučila od svake vrste salame i svake druge vrste sira uzeti po 10 deka. Još je jedan muškarac prije mene. Strpljivo stoji, a po količinama u kolicima mame s bebom zaključujem da je već prošlo i ponešto vremena kako on stoji u stavu mirno.

Kažem ženi neka ode po neke sitnice za koje joj ne treba moja izražena muška snaga, a ja ću čekati na red. Moram priznati da baš nisam držao razmak do ovog muškarca jer sam razgledavao što sve ima izloženo u pultu. Mama s bebom je bila na propisnom razmaku, a prodavačica hoće-neće svakako je bila na dovoljnoj udaljenosti jer je em pult širok em je mesoreznica tamo dalje. Znači, ja sam bio najbliže muškarcu, a ovaj razmak je vrlo važan za nastavak priče.

U međuvremenu je mama s bebom zaključila da nije preostala više nijedna salama od koje nije uzela narezanih 10 dkg i zaključila kupnju.

Prodavačica se okrene prema nama, muškarcima i ljubazno upita: Tko je dalje na redu?

Ja naravno šutim jer je ovaj bio prije mene no izgleda da šuti i on. Prodavačica će još jednom: Dalje molim!

Šuti čova, a šutim bome i ja. Prodavačica me pogleda no ja joj dajem znak da je čova prije mene na redu.

Izvolite! – malo glasnije će prodavačica valjda misleći da je čova nagluh.

Mrmljmrmlhljmrljm! – začuli su se neki tihi zvukovi ispod maske. Ja sam odmah do njega, prodavačica na triput većoj udaljenosti od mene no ja nisam čuo ni razumio što je čova promrmljao. Shvatio sam jedino da je živ!

Možete malo glasnije, molim Vas! – ljubazno, ali odlučno će prodavačica.

Mrmljmrmlhljmrljm! – ponovo se čulo neko mrmljanje. Da nije možda čovjeku pozlilo? Pogledam ako je blijed, namjerava li se srušiti ili se drži za srce no on prstom pokazuje na nešto tamo i nastavlja: Mrmljmrmlhljmrljm!

Ja ništa nisam razumio, OK stariji sam pa izgleda već slabije čujem no izgleda da je prodavačica shvatila da želi neku šunku i uzima je i upita ga: koliko ste rekli, 15 deka? Samo dajte glasnije molim Vas, slabo Vas razumijem i čujem preko maske.

Ma u čemu je problem? Što, ne radi Vam se više? Zašto se tako bezobrazni? – odjednom je raspalio čova s visokim decibelima da su sad čule i trgovkinje na blagajnama.

Samo sam zamolila da glasnije govorite jer Vas ne čujem! – pokušala ga je umiriti prodavačica no čovu kao da je netko pustio s lanca i stavio ga na razglas!

Ma nemojte biti bezobrazni! Ako Vam se ne radi pozovite drugu neka dođe! Što Vi tu mene zajebavate! Tri dana da dobijem 15 deka šunke jer me zajebavate…i nastavi tiradu cijelo vrijeme dok je prodavačica narezala 15 dkg šunke, izvagala je (otprve pogodila na gram, točno 15 deka) i ljubazno ga upitala ako želi još nešto. Odbrusi da ne, ali nastavi tiradu. Ja sam se uspio oporaviti od šoka i zaključio da je vrijeme da ja, nezavisni muški promatrač sa strane, upadnem i prekinem ovo čovino iživljavanje.

Čovječe, pa daj reci jasno i glasno narudžbu, nisi sad pred svojom ženom da tiho mumljaš! Ti papučari kad su vani bez žene postaju prava opasnost za druge žene, trebalo bi to nekim zakonom regulirati!

PS: uvijek me interesiralo kako su žene papučara zaprosile te svoje papučare i je li se ikoji usudio reći NE?

*********************************INTERMEZZO**********************************